[.PsychoLady.]

Welcome to my world :) ♥

07.03.2009.

Napokon i ja da dodjem malo owde :D

E ljudi.. nisam bila ima 1 god. :))) Ali et doshla sam.. :))
Bila sam skroooozzz zaborawilaa za owaj blog..:D alii sjetila sam se.. 
eWO sad cu da ubacim nowih postowa..:))) tako da.. kiss swima xD <3

02.08.2008.

cRnA dEvOjKa :(

Sjedila je sama na klupici jedne skole.Oci su joj bile vlazne,a ne celu se ocitavale bore tuge,tuzne stvarnosti.Njegov lik je lebdio pred njenim ocima.Nasmijano bice bez bola,bez tuge,kao u snu...Okrenula je prvu stranicu dnevnika sa zeljom da barem u mislima bude sa njim,u njegovom toplom zagraljaju...Bio je vec kraj ljeta kad su poceli izlaziti.Isli su u istu skolu samo je on bio godinu dana stariji.Kada je pocela nova skolska godina stalno su bili zajedno i nestrpljivo su cekali zvona.Sve je tako brzo prolazilo...Okrenula je trecu stranicu dnevnika gdje je pisalo"NOVA GODINA 31.12"Sklopila je dnevnik.Te veceri trebao je doci.Minute su prolazile,on se nije pojavio.Uskoro je bilo pola deset.Digla se sa klupice na kojoj je sjedila.Polazeci kuci cula je njegov glas,objasnjenja,isprike,suze,smijeh i poljupce.Sve je opet bilo u redu,sve je zaboravila u njegovom zagrljaju,mada je znala da laze.Nije htjela pokvariti Novu Godinu!!!!Uskoro su poceli ljetni dani.Tiho je rekao"Htio bih ti nesto reci".Znam ne trebas mi nista reci.Ostat cemo prijatelji.Iako je boljela ta rijec.Dugo bi u noci plakala,a kad bi ujutro ustala jastuk bi bio mokar od suza.Bio je raspust.U razgovoru sa prijateljicama bi ga zaboravila,al cim bi razgovor prestao,ko zna po koji bi put okrenula svoju posljednju stranicu dnevnika koji bi je vracao u stvarnost.Opet je pocela skola.Vise nije bilo one Ane-Marije koja bi nasmijavala cijeli razred...postala je povucena,zatvorena.Nije bilo onih smedih ociju koje otkrivaju nemir i veselje.Ana-Marija se ponosila,nije vidjela kad bi joj neko rekao da je djevojcica.Ponekad bi joj bilo drago kad bi bila u njegovom drustvu.jednog dana svi su se okupili u hodniku.Tamo je bio i njegov razred.Anin najbolji frend je slavio rodzendan.Dobacivao je Ani"Ana sta je sa onom crnom djevojcicom,zar je umrla"?Gdje su one vesele smede oci?Ona mu je prisla,njezno ga zagrlila i rekla"Nikad nemoj zaboraviti onu crnu djevojcicu koja je umrla"!!!!Odmaknila se da mu i drugi cestitaju...a onda je ugledala njega.Nervozno je gasio cigaretu,a kad bi podigao glavu,pogledi bi im se sreli.Frend joj je dobacio lutkicu koja joj je ispala iz ruke.Ana je napravila korak nazad.Bio je to posljednji korak zivota.Pred njom je bila nepomicna dubina smrti,svi su vrisnuli vidjevsi je kako pada niz stepenice,a ona nije cula ni jedan jauk,nijedan jecaj.Krv joj je oblila lice.Ana-Ana-culo se jecanje prijateljica.Osjetila je da joj je neko podigao glavu...otvorila je oci i ugledala njega.Nije mogla izdrzati suze...Tiho mu je sapnula"Zbogom"i krenula u potpuno nepoznati svijet.Onaj dan kad je bila sahrana kisa je neprestano i neumorno padala.Duga kolona mladica i djevojaka isla je za kovcegom...

02.08.2008.

Sjecas li se ?

Sjecas li se kad smo se voljeli nekad....
Sjecas li se vremena onih...
kad sam bila samo tvoja
A ljubav tvoja samo moja....
Sjedili smo tamo na onoj klupi pod borovima..
Tamo smo se prvi puta poljubili....
Jedno drugom tajne otkrili....
Toliko puta suze prolili......
Tamo se svadali...tamo i mirili....
Tamo smo ljubavi jedno divno vrijeme zivjeli.....
Sada kad je svemu kraj
bar jos jednom pogled svoj mi daj
Reci mi da si me volio...
iako si me nakon svega lijepog povrijedio...
Zasto si postao odjednom hladan...
mozda nikad necu saznat to
Kazes da si me volio...davolio si me
I ja sam tebe voljela...
Samo si mi ti tekao kroz vene...
Al gdje je odjednom nestala ta carolija...
Voljela bi vratiti to vrijeme...
Bar na tren jos jednom zagrlit te...
Iako sam sada s njim
i pocinjem da ga volim....
Uvijek ces mi znaciti nesto...
Iako za tebe necu da se borim
Sto je ostalo od nas...
par slika i izguzvana pisma
par poljubaca i bezbroj uspomena
Prva svada...prvi prekid...prva suza
i ljubav takva nikad ponovit se nece...
Jer srce sam ti dala eh ko da nisam znala
da si muskarac i da ces ga slomit kao i drugim zenama
jer to ti je u genama....
Al sad je kasno da se ucini bilo sta
ja sam njegova
i ona ce uskoro biti tvoja
Kasno je za nas dvoje
i nikad vise zajedno necemo biti
al poslje svega ne zelim od tebe kriti
Da mi falis...iako pred svima to krijem
Zelim ti reci da sam te voljela
i za nas bi se opet borila
Al sad sam kraj njega
i zelim da ga volim
Al kunem ti se svim sto imam....nikad vise necu muskarca da volim....

02.08.2008.

On & Ona

.......voljeli su se al ljubav postade tuga,kad ga njoj uze druga...Ona je patila mjesecima,godinama,ali ga patnja nije vratila...Druga ga ostavi a on se sjeti nje,pode u grad da je potrazi i za oprost zamoli....Kada je stigao i pozvonio na vrata njenog doma uplakana majka rece:"Kasno si dosao momce...Ona u grobu lezi...a na krvavom papiru poruka i ime tvoje..."Mladic uze poruku i procita je...Zatim uze noz isti kojim se i ona ubila,zabode ga u srce svoje i zadnje su mu rijeci bile
             "Eto me za tobom,srce moje!!!!!

02.08.2008.

Vjerujem..

Vjerujem...da sunce sija poslije kise
vjerujem...da ako nikad ne patis...i ne naucis
vjerujem...da dobro nikad nece doci na lak nacin
i vjerujem...da sebicnost ne donosi nista dobro.

Vjerujem...u pruzanje druge sanse
vjerujem...u vjecnu ljubav
vjerujem...da postoji zivot poslije smrti
i vjerujem...da ako padnes...i ustat ces

Vjerujem...u ljubav na prvi pogled
vjerujem...da osveta nije ispravna
vjerujem...da prvi utisak traje dugo
i vjerujem...da nista ljepse nema od iskrenog smijeha

Vjerujem...da se snovi ostvaruju
vjerujem...da sudeni smo ja i ti
vjerujem...da dobro ce doci nakon dugog cekanja
i vjerujem...da ljubav nikada ne dolazi kasno

Vjerujem...da nesto dobro ce izici iz loseg
vjerujem...da suze radosnice su i suze bola
vjerujem...da svi imamo svog andela cuvara
i vjerujem...da ako cinis dobro...bit ces nagraden

Vjerujem...da nekad nema objasnjenja
vjerujem...da novac ne moze kupiti ljubav
vjerujem...da ne znas sta imas dok to ne izgubis
i vjerujem da novi dan dolazi poslje svake zore.

Vjerujem...da smijeh moze biti zarazan
vjerujem...da nekad moras biti i luckast
vjerujem...u zivot bez kajanja
i vjerujem...da je zivot dobar...kakav da je

Vjerujem...da Bog vidi sve
vjerujem...da male stvari nekad znace puno
vjerujem...da imas svakog druga sa razlogom
i vjerujem...da bit ce ti sudeno ako cinis zlo

Vjerujem...da na prvom mjestu je porodica
vjerujem...da svi bi trebali zivjeti u miru
vjerujem...da se moras truditi svakim danom da si uljepsas dan
i vjerujem...da nije kraj dok nije sve u redu.

Vjerujem...da daljina cini ljubav jacom
vjerujem...da ces izgubiti ako budes samo pitao i ne cinio nista
vjerujem...da svako je iskustvo dio ivotne skole
i vjerujem...da tuga u zivotu je suvisna

Vjerujem...da svako ima jednu pravu ljubav
vjerujem...da nekad moramo da predahnemo
vjerujem...da cijeli svijet je samo pozoriste
i vjerujem...da uvijek postoji neko na koga mozemo da se oslonimo

Vjerujem...da ako zelis naucit moras i zivjet
vjerujem...da ako zelis voljeti moras dati i sam
vjerujem...da jedan tren moze da ti promjeni zivot
i vjerujem...da uvijek ima vise nego sto mozes da das

Vjerujem...da svako ima iskrenog prijatelja
vjerujem...da ljubav lijeci svako ranjeno srce
vjerujem...u moc pjesme
i vjerujem...da dobro ce izici prije nego sto potraje lose.

Vjerujem...da zivjeti je najbolje iskustvo
vjerujem...da se sreca ne gradi na osnovu tudeg bola
vjerujem...da boli kada ljubav odlazi
i vjerujem...da ti preostaje tad da se boris i da nastavis da zivis

Vjerujem...da uvijek treba gledati svijetlu stranu
vjerujem...da zivot nije samo jedna voznja
vjerujem...da kada me ne bude vise neki ljudi ce zaliti
i vjerujem...da cu ostati u njihovom sjecanju

Vjerujem...da je Bog stvorio sve
vjerujem...da stavio je na test i onu ljubav nasu
vjerujem...u jacinu ljubavi nase
ali nema veze...sve je dobro dok vjerujem

I  vjerujem u tebe...i vjerujem u sebe
i vjerujem u ljubav...i vjerujem u nas
i vjerujem da daljina ce postati blizina
i vjerovat cu...dok zivota u meni ima...
i vjerovat cu...sve dok ima nas...

30.07.2008.

About HeR =)

Caos,:) Zowem se Jowana ... 95 sam god... Iz Shekowica sam.. Najwishe wolim Internet, swoj mobilni, Drugarice... Omiljena pjewachica mi je Avril Lavigne.. i et:) Shta was josh zanima, slobodno pitajte!! xD  kiss

30.07.2008.

Tuzne Price :((

Jednog dana u novinama je osvanula prica da se jedna devojka bacila sa mosta zbog voljenog mladica.Pre smrti napisala mu je oprostajno pismo...
"Dva sveta mi smo,nikad skupa mogli biti nismo,kraj tebe sam se osecala kao ptica u letu,bio si mi sve na svetu...Volela sam svaki deo tebe i zbog tebe proklinjala sebe..Pratila sam svaki korak tvoj i prizeljkivala da si samo moj,al tebi je vaznija bila droga,gledao si u nju kao u Boga....Volela sam ocaj na tvome licu,dok si svugde sa sobom nosio spricu...Koliko sam noci proplakala,moleci Boga da te izbavi iz pakla toga...Zbog tebe sam se skoro ubila,dok te druga pred mojim ocima ljubila...Svake noci u mislima su mi bile tvoje plave oci...Htela sam   te preboleti,htela sam te prestati voleti,htela sam zaboraviti pomocu pica,ali sam te opet osecala u svakom delu svog bica...Cim sam te ugledala:smedja kosa,plave oci,znala sam:zaboraviti te necu moci...Zbog tebe sam morala kroz pakao proci i do ove tacke doci...Bio si mi ljubav prava,a ja za tebe od ljubavi ni mrva...Nosila sam te u krvi,a sada ce se njome hraniti crvi...Kad se vrate lastavica jata,vise nece biti mojih ruku oko tvoga vrata.Molim te,shvati,svu srecu zelim ti ja,al ne zelim vise sama cekati sumorne zore,ovo je jedini izlaz iz ove nocne more...Znaj da te ne krivim ni za sta,volela sam te,ti mene nisi i to je to...Samo te jedino molim,povremeno mi donesi na grob jedan cvet jer ipak si bio sav moj svet....!!!!!!
Nakon dva dana u novinama osvane prica:"Na grobu devojke nadjose les mladica!"
Porodica sto je donela cvece mrtvima,nasla ga je sa nozem u prsima.Kad je dosla policija,ustanovila smrt,u njegovoj ruci nasla je krvavi papir..."Ja sam voleo tebe,ali me ovaj zivot nepovratno sjebe...Gadim se sam sebi,jer pravu ljubav nisam mogao pruziti tebi,a voleo sam te svedok mi Bog.Sad kad te nema kao da nemam nikog svog...Gurao sam te stalno od sebe,jer nisam zeleo unistiti tebe...Nisam hteo da patis,a hiljadu puta sam zeleo da mi se vratis...Ljubav je kucka koja te na sve nacine sjebe,ljubav je kucka koja me je odvojila od tebe...Ne zelim vise biti tuge i boli rob,jedina zelja mi je da sa tobom delim grob...U zoru kad mi srce prestane da lupa,kad nismo mogli za zivota,u smrti cemo biti skupa...!!!I LOVE YOU 4EVer

Ovo je jos jedna tuzna ali istinita priica...
Nije u vezi mog zivota...
Pricala ga je jedna djevojka...

Necu da pricam pricu u fazonu ja sam njega volela on mene ne i ja sad patim...volela bi da pricam o tako nekoj glupoj prici a ne o ovakvoj...
Imam najbolju drugaricu Sandru, i ona zna sve o meni, ali ipak ne zna kako se u stvari osecam zbog Njega i koliko je to uticalo na mene celu...
Upoznala sam Ga proslog leta na Adi..blejanje sa drugaricama, sunce, ludnica..svaki puta kad dodjemo upoznamo nekog novog. Ali ipak meni je jedan zapao za oko. Upoznali smo se i proveli ostatak tog dana zajedno, Bojan 83 godiste izgleda full...Dala sam mu broj telefona i sutradan smo se nasli u gradu i od tada smo bili zajedno svaki dan..kao da se znamo ceo zivot..pored njega nisam ni mislila na bivseg kojeg sam ,,volela,, Sa njim sam se vrlo rano osetila onako srecno zaljubljeno jer sam znala da je obostrano. Bilo nam je lepo u svakom smislu, gde god da se nalazimo...
Stvarno je tacno da sve sto je lepo kratko traje..
Posle nepunih 2 meseca meni je nesto puklo u glavi...odlazila sam od njega pa sam mu se vracala. pocela sam da ga lazem...Cak sam mu i rekla da me smara i da prestane da me zove i da ne zelim vise nikad da ga vidim
Samo Bog zna zasto sam se tako ponasala, uopste nisam tako mislila...
On me je zvao, bio je srecan jer mu je mama dosla iz Italije posle 2 godine i jer je kupio kola, pa mi je pricao -SRECO SAD NE MORAS DA SE CIMAS AUTOBUSOM KAD DOLAZIS KOD MENE- Bio je skroman decko i nije trazio puno a toliko toga je davao...Pricao mi je kako ce da me kidnapuje i kako me vise nikad necu pustiti da odem...
Poslednji put smo se videli 25.jula i tada smo se posvadjali...
29.jula otisla sam na more..nisam mu se ni javila da idem...Bilo mi je cudno sto me ni jednom nije okrenuo...mislila sam da je ljut
Slala sam mu poruke kad sam se vratila..nije mi odgovarao..Jednostavno sam digla ruke...
Ali bi mu s vremena na vreme ipak pustila neku poruku...
Poslednja poruka koju sam mu poslala je bila kad sam ga pitala sta je uradio sa mojim slikama, da li ih je pocepao...Naravno, nisam dobila odgovor ali se ipak nesto desilo...Posle par sati zazvonio je telefon i na telefonu je pisalo BOJAN-fixni...bila sam presrecna...Javio se neki zenski glas..pomislila sam da mi je Bojan namestio neku ribu da prica sa mnom...Pitala je ko to pita za Bojana, ja sam rekla njegova bivsa devojka Anja...ona je rekla ANJA OVDE BOJANOVA SESTRA TANJA...BOJAN JE POGINUO!!!!!!!!!
Mislila sam da me zajebava....pitala sam je kad. ona je rekla u julu mesecu..pa sam joj ja rekla kako u julu, mi smo tad bili zajedno...
I ona mi je samo rekla nemoj vise da zoves i da smaras i spustila mi slusalicu...Nisam znala sta da mislim....I onda mi je poslala poruku IZVINI, NEMOJ DA SE LJUTIS NA MENE. NE VOLIM TA PITANJA KAKO I ZASTO...
Samo sam je pitala gde je sahranjen da bi se uverila da je tacno...i rekla mi je BEZANIJSKA KOSA parcela_ _
Otisla sam tamo i nasla grob....nisam mogla da verujem...nisam znala sta mi se desava u glavi, bila sam teska samoj sebi...Samo sam se prisecala svega sto je bilo i kako sam se ponasala prema njemu na kraju,, i samo sam htela da mi oprosti sto sam bila takva...zbog toga nemam mira. mislim na to i mnogo me boli...uvek dobri ljudi umiru prvi...Molila sam Boga da ga vidim jos samo jednom. znala sam da je nemoguce ali ja i dan danas zelim da ga vidim samo na kratko da mu kazem da mi je zao zbog svega...
Raspitala sam se kod ljudi koji su ga poznavali kako je poginuo...rekli su mi da je prosao na crveno u velikoj brzini i da se zakucao u druga kola u decka koji je ostao invalid...kazu da je bio pijan i da nije bio vezan... a to uopste nije licilo na njega....
Za tako nesto uteha ne postoji ,,,samo vreme leci rane,,,
Znam da nikad necu upoznati nekog takvog...to mi je i kazna za sve lose sto sam mu uradila...
Znam da je njemu gore dobro i da me vidi i cuje...i da zna kako se osecam i koliko mi je zao...ali ipak ce ostati velika praznina u meni, jer cim pomislim da ga vise NIKAD necu videti meni se zaplace...
Samo jos hocu da kazem....da kad se ovako nesto desi covek shvati da se u stvari nervira i da u stvari pati zbog nekih gluposti zbog nekih stvari koje ne mogu da se porede sa umiranjem....
Postala sam jos slabija posle ovoga...skroz sam slomljena...uvek kad mislim na njega izgubim volju i nadu da cu biti srecna...Samo ne mogu da verujem da nista nece moci da ga vrati...

.:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:..:*:.
Zvao se zoran, bio je visok, crn,imao zelene oci. Ponakad kad bih pogledala u krosnje drveta, mislila bih da stalno tamo vidim njegove oci. Imao je crnu kosu i bele zube kao bisere. Bio je obucar, a majka mu je bila sluskinja. Ziveo je tesko u maloj beloj kuci sa dve prostorije. Imao je petero brace i jednu sestru. Braca su bila ozenjena, a sestra udata. On je pohadao vecernju skolu, a preko dana je pomagao ocu. Ipak imali smo vremena da se sastajemo. Nase omiljeno mesto bio je , park na Tasmajdanu. Tu smo provodili sate i sate. Drzaci se za ruke i ljubeci se voljela sam ga iz sve sgane i zeljala. Ponekad je dolazio kog mene i svirao na gitari moga brata . "ne osjecam se.... neznam kako, mislim da ovdje nisam slobodan"govorio je. Voljela sam ga zato sto je bio otvoren prema meni. Voljeo je da mi popuje, tada si mi govorio "vidi ja sam sin obucara, pa ti komandujem mada si ti cerka direktora. "Tada mi smo se smejali. Jednog dana mislim da je bio utorak sedeo je na nekoj ogradi i rekao "reci ana sta si po nacionalnosti? "Pogledala sam ga "otkud to da me pitas"?Pa Muslimanka naravno. A ti? tuznim pogledom si me pogledao i rekao "ja sam srbin" Pogledala sam ga i htjela nesto reci ali nisam mogla.Na kraju sam se smirlila i rekla "Zorane to uopste nije vazno! Vazno je da ja tebe volim i da ti mene volis. Nasmija se i poljubi me u nos,ali ja am ipak trazila njegova usta.Srecno smoprovodili dane znajuci da se volimo. Sjecam se onog dana kada si mi rekao "hoces li samnom kuci?Znas kupili smo novu pec i toplo je.Postala sam srecna i posli smo njegovoj kuci.Uslismo u malu sobu gdje je veselo pucketala vatra. Soba je bila slabog namjestaja uglavnom sarog. On je rasirio ruke i rekao "nije bas nesto ali je toplo". Nasmijala sam se i prisla. Poljubila sam ga i ljubili smo se dugo, a onda nam je odjednom postalo toplo. Svukli smo se i lezali u krevetu i samo preko nekolko trenutaka bila sam njegova celom dusom i tjelom. Moja glava i mirno pocivala na njegovom ramenu. Pogledala sam ga, pusio je i gledao u neku neodredjenu tacku. Na tjelu su mu se vidjele graske znoja. Odjednom je zatvorio oci i vidjela sam da strasno pati. Podigla sam glavu i poljubila ga. Bila su vrela, divna i dalje smo zagrljeni i srecni. Vatra je tiho pucketala a napolju je tiho padao snjeg. Te veceri smo se voljeli vise nego ikad. Kad sam posla kuci rekao je " nemoj dolaziti nekoliko dana, naravno da ucim. Polazim,"okey", rekla sam i poljubila ga. Nisam znala da ga vise necu vidjeti. Te noci nisam primjetila njegove tuzne oci. Taj dan proklinjacu ceo zivot. Posle nedelju dana odlucila sam da odem kod zorana. Tiho sam pokucala na vrata. Dvoriste i kuca izgledali su tiho. Posle drugo vremena vrata mi je otvorila niska zena u crnim uplakanim ocima. Nisam pomislila upitala sam "molim vas hocete li pozvat Zorana? Zena me je pogledala i rekla "udji". Usla sam u kucu gdje je bilo desetak ljudi. Stajala su oko nekogstola u krug. Prisla sam tom stolu i ugledala mog Zorana. Bio je mrtav. Pocela sam da vristimi da ljubim njegove mrtve usne, koje su bile hladne kao led i moji poljubci za njega nisu nista znacili. Oko mene se sve odjednom zavrti i ja sam se srusila na pod. Podigli su me i sirce pod nos , a zatim polili vodom. Lezala sam na krevetu gdje smo pre 7 dana Zoran i ja vodili ljubav. Stavila sam glavu u jastuk i pocela ad plaacem. U sobu je usla neka djevojka. Bila je to Zoranova sestra. Prisla mi je i rekla " dali si ti ana? ovo je Zoran napisao i rekao da ti predam. Znas, on je bio bolestan od astme jos od ranog djetinjstva. Saberi se i procitaj. Uzala sam ga i plako otvorila. Vidjela sam ljep Zoranov rukopis i pocela da citam: Mala moja Ana oprosti, ali nisam htjeo da znas da cu umrijeti.Oprosti sto sam te lagao prvi put. znao sam i one noci da cu umrijeti. Htjeo sam te ana moja mala. nemoj se ljutiti, nemoj, jer ja te volim. Ako me ikad zaboravis, nadji ovo pismo sjeti se one noci kada sam bio tvoj, i ti moja cijelom dusom i tjelom. Nemoj plakati i ocajavati, ti si jos mlada, vjeruj da ces u ivotu naici na nekog Zorana, ali on mora da te voli, voli kao ja Tvoj Zoran Poslednje rijeci nisam ni procitala od suza, jecala sam a onda me je njegova sestra potapsala pa ramenu i rekla ana poslusaj ga mada je mrtav.Klimnula sam glavom. Uzela sam bundu, a onda se pozdravila sa njegovom majkom i ocem i sa njim poslednji put. na sahranu nisam mogla otici, a u stvari nisu htjeli njegovi roditelji rekli su mi " bojimo se za tebe Ana, mozes se onesvjestit sta ce reci tvoji. Oni ni neznaju za vas.Tog dana su ga sahranili. Bila sam naslonjena na klaviru jednom rukom sad udarala po dirkama, a suze su mi lile kao lude. Odjednom sam osjetila bol u stomaku. Znala sam da nosim Zoranovo djete. Plakala sam od srece. Obukla sam se i otisla kod ljekara. I on je isto potvrdio. Kuci sam otisla sretna. Izgubila sam onog koga sam najvise voljela, ali cu imati deo njega, imacu njegovo djete. Majka je sjedila u trpezariji, a otac je kucao na masini. Marko je sjedi i svirao na gitaru i pusio. U sobi je bilo zagusljivo. Usla sam i otvorila prozor. Zatim se naslonila na klavir i rekla" trudna sam, zelim to djete". Svi su me pogledali , a mojka je skocila i zviknula "KO MU JE OTAC, UBICU GA"! Pogledala sam je kao da mi nije majka i rekla "otac ovog djeteta je mrvat. Danas je sahranjen, ja cu da rodim to djete.Hocu!"Otac je uzviknuo "poslacemo te kod tetke sofije u svajcarsku, pa tako rodi". pogledala sam ih i rekla "NE! Svoje djete cu roditi u svojoj kuci, sto se bojite da vam ne skinem krunu sa glave." Istrcala sam iz sobe. rodila sam sina, mog malog sina Zorana.Navrsio je devet mjeseci. Nas dvoje stojimo pred spomenikom njegovog tate. Srecni smo Zorane, ali da si tu bili bih jos srecniji. Ali znaj nas dvoje te neizmjerno volimo. Znas Zorane ima oci kako tvoje i kad vidim njegove vidim i tvoje. Zorane, voljecu te cijelog zivota!

Ovo nije tipična priča o dvoje mladih koji se vole,ovo nije ni izmišljena priča o sudbini jedne zaljubljene devojke.Ovo je na svu žalost priča koja je istinita.Kažu ljudi da je ljubav slatka.Ali ta slatkoća može da udari u glavu I da postane veoma gorka.Ja sam oetila i slast I gorčinu.
-Eto ti Sandra govorila sam ti,jos pre nego sto ste se smuvali,da on nije za tebe,a ti si ludo moja njemu verovala-rekla je moja najbolja drugarica Olja.Olja je tu rečenicu ponovila jos pre osam meseci kada smo ja i Srdjan raskinuli.Nas dve se poznajemo skoro dve godine i znamo sve jedna o drugoj.Elem izmedju mene i Srdjana je sve počelo jedne prvo aprilske veceri:
Dok sam sedela u svojoj sobi zavaljena u fotelju stigla mi je poruka:''Video sam te u gradu i strašno si mi se dopala želeo bih da te upoznam''.
Broj mi je bio totalno nepoznat pa sam odgovorila-''Izvini ko si ti činimi se da si pogrešio br.''!
Odgovor je usledio:''Nebitno ko sam a mislim da nisam pogrešio broj jer mi treba Sandra '88 god. I koja trenira odbojku.''!
Pomislila sam da me neko zeza jer je 1 april pa sam se i ja zezala:''Dobro ljubavniče koje si ti godište i odakle se mi znamo?Odakle ti moj broj telefona''!
Sldeća poruka je glasila:''Ja sam '89 god ja sam tebe sreo u gradu ali ti mene nisi videla i rećiću ti ko mi je dao tvoj broj kada se budeš videla samnom''
Pocela sam na sav glas da se smejem jer nisam mogla da poverujem da tamo neki klinac,tako sam ja zvala sve one koji su mladji od mene pa makar i godinu,zeza.Ipak slazila sam da se vidim sa njim samo da bi saznala ko to već danima širi njen broj po gradu.
Posle toga smo se videli jos par puta i smuvali .Srđan je bio ''klinac'' koji je izgledao dosta starije za svoje godine.Imao je kosu boje pokosenog sena,oči boje plavetnila,u kojima sam ja prosto letela,i predivan osmeh od uva do uva.Ja se inače ''primam'' na takve momke poput njega.Šta ću nisam ja kriva što ludim za plavušanima.Moj broj je dobio od moje naj drugarice iz odeljenja,Tamare.Naravno ja se nisam ljutila jer ga ona zna jos od malena.
Naši susreti su bili veoma retki.Ja se luda zaljubila i pocela da se nerviram zbog njega.Srđan je mislio da ga varam i da se samo zezam sa njim.A ja sam mu glupača bila verna čak i u mislila.Stalno me je proveravavo.Oligica joj je uporno pričala da on nije za nju ali ona nije htela da je sluša,jer Slobodan nije podnosio Olgicu.Kad kod bi se posvađali on je optuživao Olgicu,a Sanja nije htela da bira izmedju njih dvoje. Bilo kako bilo posle mesec dana provedenih zajedno raskinuli smo na najgluplji nacini tek tada sam shvatila da me on i možda i nije voleo.
Opet sam sedela u sobi kao i na početku priče kada joj je zazvonio telefon.Čim sam čula telefon jednostavno sam znala da je on.
-Sandra mi treba-začuo se ozbiljni glas sa druge strane žice.
-Ja sam Srđane.-tiho sam rekla,prpoznavši njegov glas
-Slušaj moram nešto važno da ti kažem.-bio je još ozbiljniji.
- Oštro sam ga prekinula.-Pa reci šta je bilo.
-E nemogu to preko telefona rećiću ti kad se budemo videli.
-Ko zna kada cemo se videti bolje sad reci-prekinula sam ga u jednom dahu dok su mi se suze slivale niz bledo lice koje je gorelo,jer sam predosećala čemu vodi taj razgovor.To je bila čista ženska intuicija.
-Slušaj Sandra nije ovo zato što te ne volim ili zato što sam našao drugu....
-Znam ovo je kraj-opet sam ga prekinula
-Da ali to je zato što se ne viđamo.
-Dobro-jedva sam izustila,a suze liju ko kiše,drhtim....
-Jesi još uvek tu-upitao je posle kraće tišine.
-Da tu sam-progvorila sam dok su me suze gušile.
-I šta kažeš,jel se slažes?-pitao je nesigurno.
Da li se slažem? pa šta je on umislio tim pitanjem da će se nešto promeniti iako ja budem rekla da se ne slašem.Za mene je ovo bio šok jer sam ga zavolela svim srcem.
-Nebitno šta ja mislim biće onako kako ti kažeš-rekla sam pokorno.
Zvučela sam kao da mi do naše veze nije ni malo stalo.Htela sam da se borim da još malo potrajemo,htela sam mnogo toga da ga pitam,da mu kažem ali nisam imala snage.Žurila sam da prekinem taj razgovor.Taman kad sam htela da mu kažem ćao on me je zapitao-Ostajemo drugovi?Na brzinu sam mu potvrdila i spustila slušalicu.
Plakala sam ceo dan,gušeila se u suzama a on to nije ni znao kako mi je teško.Plakala sam nedeljema,više nisam bila ona stara ja.Srđan je govorio drugima kako se kaje ali ništa nije preduzimao,a ja se jadna nadala.Pokušala sam da ga preboli ali uzalud.Sve me je na njega podsećalo.Svi su me tešili i u školi i u kući ali džabe.Tata mi je rekao da niko nije vredan mojih suza.
Raspust i leto,svako na svoju stranu.Srđan je zapalio na more a ja sam otisla u Pančevo u rodbinu.Pokušavala sam da ga prebolim na sve nacine.Visoka,lepa devojka,solidne gradje i prelepog osmeha za kakvu sam ja glasila bila sam meta mnogih pancevackih momaka.Ja se samo zabavljala i opustala i pomalo flertovala.Pokusavala sam da nadoknadim vreme koje sam provela plakajuci za jednim obicnim idiotom.Poigravala sam se sa njima baš kao što se Srđam samnom,pokušavala sam da mu se osvetim.Taman kad sam mislala da sam ga zaboravila prevarila sam se grdno.
Došao je i septembar i četri meseca kakao smo raskinuli i nismo se videli,ali smo se redovno dopisivali porukama.
I onda sam ga iznada srela na ulici posle škole..Razmenili smo par reci i to je bilo to.Posle toga mi je danima slao ljubavne poruke.A ja se glupačica opet ponadala i počela da letim u oblacima.
A onda se on smuvao sa mojom veoma dobrom drugaricom Anitom.Sa onom istom Anitom koja me je tešila kada smo ja i Srđan raskinuli,kada sam prolila gomilu suza za njim.Da je mogla ubila bih je jer se ona dva dana pretvarala kako je sve ok. Slučajno sam saznala u školi.Pobesnela sam, oči su mi bile pune suza,bila sam ljuta,htela sam svašta da joj kažem,ali nisam mogla jer mi je veoma draga.Samo je Tamara znala šta mi je.Anita je istog dana primetila kako je gledam,ali hvala Bogu da pogled ne ubija.
-Sandrice šta ti je-prišla mi je Anita polako sa osmehom od uva do uva.Kako može tako da glumi treba da se prijavi na audiciju za neki filim-pomislila sam.-Nije mi ništa malo me stomak boli i to je sve-lagala sam i glumela bolje nego onaU nečemu sam morala i ja biti bolja.
-Sandra znam te i nije to stomak to je nešto drugo-nastavljala je Anita da glumi nevinašce,ali je sumnjala da znam za nju i Srđana
-Nije Anita stvarno me boli stomak-nastavila sam da lažem.Jednostavno nisam mogla da joj priđem i kažem''Slušaj ti nabeđena ribo,ti si takva prostakuša i otimačica da jednostavno ne možeš da uživaš u tuđoj sreći.Ti nisi ništa drugo nego jedna sasvim licemerna i podla osoba'' a trebala sam to da je kažem i pred celom školom da je obrukam ali kasnije sam uvidela da nije bilo potrebe za tim.
Sutradan sam saznala da su raskinuli jer je Anita sumnjala da sam saznala.Kada sam ušla u učionicu ,svi su me sazažiljivo gledali i već su znali o čemu se radi čim ja i Anita nismo došle zajedno u školu.Anita se i dalje pravila kao da ništa ne treba da mi kaže.Nisam htela da sednem pored nje jer me njena naivnost strašno pekla.Kasnije su mi prišle neke devojke iz odeljenja i rekle-Crna Sandra stvarno si glupa treba da je izprozivaš i svašta u lice da joj kažeš a ne da mučiš sebe.Svi su bili šokirani Anitinim postupkom a ja nisam imala srca da je tako povredim.
Anita mi je posle kroz suze ispričala šta se zapravo desilo.Ja sam je razumela ali ne i odeljenje.Iskreno poverovala sam u to što mi je rekla jer sam želela da u ti verujem,ali sam sada ubeđena da mi nije rekla istinu.Vest se brzo proširila i cela škola je vređala Anitu.Srdjan i ja samo se sreli par dana kasnije.I on se pravio da je to laž ali sam ga uverila da mi je Anita sve priznala.Dok smo pričali primetila sam da sam hladnija prema njemu.Kada me je pitao:-Zar ja posle tebe ne traba da imam ni jednu drugu devojku?'';samo sam se nasmejala i rekla:''Izvini a ko ti brani nemoj mi reći da do sada nisi imao ni jednu a prošlo je 7 meseci od našeg raskida?''.Samo me je zbunjeno pogledao a ja sam bila ponosna na sebe kako glumim.Stavila sam mu do znanja da se ja u njegov život ne mešam i da sam ga odavno zaboravila.I opet sam lagala a duša me je pekla što ne mogu da mu priđem,da ga zagrlim,poljubim.
Prošlo je par nedelja,Anita,Tamara i ja ga nismo spominjale.Ali Srđan mi nije da mira,pokušao je da glumi nekog frajera.Onda je počeo da mi šalje poruke i da me vređa kako sam ja glupa,buđava.....Ja sam maksimalano ostala smirena i smejala se njegovim glupostima jer mi je njegovo mišljenje bilo najmanje bitno.
Kasnije sam čula da se dosta promenio,da se folira drži se onog ''ima se može se'' i stvarno mu se može kad mu je tata buržuj.Srđan je utripovao ako ima para ima sve,ali je zaboravio da se ljubav ne može kupiti.Ja sam upoznala Marka mada nisam se upustala ni u kakvu vezu jer sam izgubila mnogo poverenja u ljude.Svesna sam da sam propustila savršenu priliku ali nadam se da će mi se ukozati makar još jedna prilika,toliko sam valjda zaslužila.
Srđan se i dalje loži na Anitu,a ona ga kulira jer joj se sviđa drugi dečko.Ona i ja smo nastavile da se družimo,jednostavno nismo dozvolile da jedan ''nafurani klinac'' uništi naše prijateljstvo.Oprostila jesam,ali nisam zaboravila.Olja mi je rekla da samo ljudi velikog i plemenitog srca opraštaju.


''Mogu da ne vidim,mogu da nečujem,
mogu da prebolim i luda da se napravim,
mogu da OPROSTIM NE I DA ZABORAVIM''

UKLETA KUTIJA

Bila je noć u Ličkoj Rječini. U blizini nije bilo ni žive duše. Obitelj Maričić se selila u jednu staru, napuštenu kuću gdje je živio starac Petrović dok mu nije izvađena kralježnica i glava spržena u mikrovalnoj pećnici. To je bilo najgore ubojstvo koje je čovječanstvo ikad vidjelo. Taj strašan zločin je počinio njegov sin Tihomir.

To ubojstvo je stvarno potreslo zajednicu. Stari Petrović je stvarno volio svog sina. Branio je svog sina kada je činio mala vandalska djela protiv drugih članova zajednice. Tihomir je imao   stalno problema, a njegov otac mu je uvijek pomagao. To ubojstvo je bilo tako neočekivano. Njegov otac mu je bio jedini prijatelj.

Vratimo se sada obitelji Maričić koja se uselila u njihovu kuću. To je bila jedna obična obitelj. Ante i Ana su imali dvoje djece, petnaestogodišnju Mariju i desetogodišnjeg Marka. Djeca su upalila televizor kojeg je otac tek donio iz kombija. Nije bilo ništa pametno na programu pa su stavili na vijesti.

U vijestima su čuli sljedeće: „Večerašnja glavna vijest je da je Tihomir Petrović pobjegao iz psihijatrijske bolnice. Da vas podsjetimo, Tihomir Petrović je ubio svoga oca tako da je izvadio njegovu kralježnicu, odsjekao mu glavu i spržio je u mikrovalnoj pećnici. Policija strahuje da bi se mogao vratiti u svoj rodni grad, Ličku Rječinu. To je posebno upozorenje svim ljudima s tog područja da budu na posebnom oprezu. Nemojte otvarati vrata strancima. Policija ulaže sve moguće napore da uhite najokrutnijega ubojicu. On može biti naoružan i opasan.”

„O čemu su to govorili?”, pitao je otac.

„Ma ništa posebno. Samo još jedan zatvorenik je pobjegao i policija želi da svi budu na oprezu.” Odgovorila je Marija, koja nije željela propustiti nijedan trenutak TV showa koji je slijedio na TV-u.

Ante je bio više zabrinut zbog vijesti i želio je biti na oprezu, ali nije želio plašiti djecu.

„Ana!”, viknuo je Ante, „dođi u kuću.

„Šta? Još imamo jedan cijeli kamion stvari za unijeti unutra.”, prigovarala je Ana.

„Ne sada, dušo. Samo uđi unutra da mogu zaključati i pomozi mi provjeriti da su svi prozori i vrata zaključani.”, rekao je Ante.

„Šta se događa s tobom?”, upitala ga je Ana zbunjena njegovim ponašanjem.

„Ubojica je pobjegao iz zatvora. Policija misli da bi mogao doći ovdje u Ličku Rječinu.”, objasnio je Ante.

Tek kad su provjerili sve brave, čuli su jedan glas. „On dolazi kod vas”, upozorio ih je glas. „Vi........vi ćete umrijeti.”

„Tko si ti? Tko je u kući? Tko će doći kod nas?“, ispitivao je Ante dok je pretraživao sobe da nađe uljeza.

Obitelj se držala zajedno na kauču i gledali su prozore i vrata, bojali su se da su im životi u opasnosti. Ali nisu mogli zvati policiju i reći im da ih je duh upozorio da će ih netko ubiti.
Točno kad je sat označio ponoć, čuo se zvuk otvaranja glavnih ulaznih vrata. Obitelj se zagrlila zajedno kad je zvuk koraka postajao sve glasniji i glasniji, kako se približavao sobi u kojoj su sjedili njih četvero. Ante je uzeo bejzbolsku palicu. Čekao je pred vratima da uđe uljez u sobu.

Odjednom su se ugasila svjetla i Marija je vrisnula. Kada su se svjetla upalila, ubojica se pojavio pred njima. „Gdje je Marija, ona je nestala”, viknuo je Ante. Njezina majka je počelo odmah plakati.

„Tko si ti”, upitaše ga Ante.

„Zašto, ja sam Tihomir.”, smijao se zlobno, vidjevši koliki je strah prouzročio kod obitelji Maričić.

„Gdje je naša kćer? Dati ćemo ti sve što želiš ako nam vratiš našu kćer.“, jecala je Ana.

„Vi hoćete vidjeti svoju kćer ponovno?“, smijao se Tihomir. „Pa, pogledajte.“ Tihomir je pokazao na strop i Ana je vrisnula. Tamo je bila zavezano Marijino beživotno tijelo sa 13 čvorova.

„Svi mi moramo jednom otići“, rekao je Tihomir i nestao.

„Pokušao sam vas upozoriti, ali vi niste slušali“, rekao je onaj stari glas. „Bježite dok još možete, on će se vratiti.“ Ante se uspaničio i nije ga bilo briga što drugi misle i počeo je vikati: „Marko, Ana idemo odavde!!“

Ponovno su se ugasila svjetla i čuo se krik njegove žene. „Ana“, viknuo je Ante. Kada su se svjetla upalila, Ane više nije bilo. Tihomir ju je odvukao u šumu gdje je bio stroj koji služi za rezanje grana i drva. Bez oklijevanja, Tihomir je stavio Anu u stroj i upalio ga. Dijelovi kostiju i krv frcali su okolo mjesta gdje je Ana bila živa izrezana. On je stajao tamo i gledao taj prizor kao da gleda neku izvedbu komedije.

„Sada je vrijeme da umru ostali u kući, kada neće otići iz moje kuće.“, govorio je Tihomir dok se vraćao u kuću. Ante je bio u kuhinji i tražio je Anu. Nije mogao zvati pomoć zbog toga što su se tek doselili u kuću, telefon još nije bio priključena, a najbliži susjedi kilometrima daleko. On je samo želio da se prekine ta noćna mora.

„Ti si sljedeći“, rekao je Tihomir kad je uhvatio Antu za vrat. Ante je uspio uzeti nož da pokuša obraniti sebe i sina. Potrčao je gore u sobu, a Tihomir za njim. U sobi ga je uspio uhvatiti i oteo mu nož. S tim nožem mu je razrezao grkljan i nastavio mu potpuno odrezati glavu. Podigao je njegovo tijelo na ramena i vrtio se po sobi da pošprica cijelu sobu krvlju. Odnio je njegovo tijelo do stepenica i bacio ga dolje.

„Tata“, vikao je sin. Sada je bio potpuno sam s ubojicom.

Tihomir se počeo glasno smijati i gledao u Marka i rekao: „Dobro došao u moju noćnu moru....“

„Ne više“, rekao je onaj glas.

„Tko je to rekao?“, pitao je Tihomir, po prvi puta uplašeno. „Ti zvučiš kao moj..........moj tata.“ „Vidio sam dosta. Ti više nećeš nikoga povrijediti, naručito ne ovoga dječaka. Možda sam uništio tebe, ali neću ovoga dječaka.“

„Dođi i bori se kao muško. Jednom sam te ubio, mogu ubiti i tvoju dušu.“ Tihomir je gledao uplašeno i odjednom osjetio da je poletio i zabio se u zid. Na zidu se zabio u jednu vješalicu koja ga probola kroz tijelo. Tako na zidu je samo rekao: „Tata, pomozi mi.“

„Ne ovaj put sine, ne ovaj put.“

 ~LUTKA~

Djevojčica po imenu Kristina, jako je voljela lutke i imala je kolekciju lutaka. Jednoga dana u njezinom gradu se otvorila prodavaonica lutaka. Osobito joj se svidjela jedna lutka koja je dizala ruku i imala ispružena dva prsta. Roditelji su udovoljili njenoj želji, ali pri kupnji, prodavačica im je rekla da ne smiju Kristinu ostaviti samu s lutkom! Roditelji to nisu shvaćali ozbiljno. Nakon nekoliko dana, roditelji su morali na poslovnu večeru. Kada su se vratili, čekao ih je zapanjujući prizor - mrtva djevojčica, njihova Kristina. Pokraj nje je bila polegnuta krvava lutka, koja je sada pokazivala tri ispružena prsta - treća žrtva!!!!!!!!!!!!!!!!!!
                              ~~~FON~~~
U jednom stanu je živjela sama jedna starica. Jednoga dana njezini prijatelji su je pokušali nazvati ali je bilo zauzeto. Nakon što je nekoliko dana, kada je uvijek bilo zauzeto, prijatelji su se zabrinuli i nazvali policiju da odu kod nje u stan da provjere da li je sve u redu s njom.

Kada je policija ušla u stan, znali su da nešto nije u redu. Osjećao se snažan smrad. Odmah su pomislili da je starica umrla. Kada su ušli u njezinu sobu, našli su njezino beživotno tijelo s telefonom u ruci. Nije bilo nikakvih naznaka da je napadnuta, ali njezino lice je bilo ''smrznuto'' od straha.

Saznalo se da se njezin muž jako bojao da će biti sahranjen živ i žena mu je dala da instaliraju telefon u lijes. Policija je tražila od operatera da kažu odakle je došao zadnji poziv starici i oni su ustanovili da je došao iz lijesa njezina muža. Policija je odmah rekla grobaru da iskopa njegov lijes.
Kada je iskopao, grobar je glasno vrisnuo i istrčao iz groblja. Njegova kosa je potpuno pobijelila. Kada su policajci pogledali u grob vidjeli su mrtvaca s veoma bolnim izrazom lica i telefonom u ruci. Čovjek je pokušao nazvati ženu i prestrašio ju do smrt

MRTVA ZENA

Taksista se nakon napornog radnog dana vraćao kući. Bila je ponoć. Negde pred njegovom zgradom ugleda ženu odevenu potpuno u belo. Stajala je nepomično. Došao je do nje i stao. Otvorio je prozor i upitao da li joj treba pomoć, ili želi da je odveze negde. Žena ga zamolila da je odveze do groblja i pružila mu svežanj novčanica. Odvezao ju je i ostavio pred ulaskom u groblje. Sledeće veče ponovilo se isto.... bila je ponoć, žena je stajala na istom mestu. Opet je zamolila taksistu da je odveze do groblja. Dala mu je više novca nego prošli put. Taksista je, kao i prošle noći, ostavio pred grobljem. Jedne noći kiša je lila kao iz kabla.... ona je ipak stajala na uobičajenom mestu. Skinuo je jaknu i dao joj da se ogrne. Scena se ponavljala sledećih nekoliko večeri, a onda je žena nestala. Taksista se navikao na nju, nedostajala mu je. Danima se raspitivao ko je, odakle je. Konačno je saznao da je žena umrla pre deset godina, i da je živela u njegovom najbližem komšiluku! Odvezao se do groblja, hteo je sam da se uveri. Ušavši na groblje, ugledao je njen grob.... na nadgrobnom kamenu je bila njena fotografija. Na grobu je ležala njegova jakna!

Jedne noći, vraćajući se sa vožnje tačno ispred svoje kuće naišao je na misterioznu ženu. Stajala je nepomično..... kao i običnno bila je u belom. Taksista je spustio prozor i rekao: "Dugo te nije bilo. Gde si nestala? Ko si ti?" Žena se približila vratima i rekla: JA SAM ti baba!!!
KRVAVE RUKE

Čovek se vozio kući. Bila je duboka noć. Naišao je na prugu... u to vreme nije bilo vozova tako da je železnička rampa bila dignuta. U trenutku kad je kolima prelazio preko šina, pravo niotkuda, velikom brzinom naišao je voz! Čovek je dodao gas, ali prekasno... zažmurio je očekujući udar ali........ kompozicija je prošla kroz njega i nestala naglo kao što je i naišla. Čovek je još u šoku, stao u stranu da se malo smiri. Iznenada su po prozorima kola počeli da se pojavljuju, na sve strane, krvavi tragovi! Bili su to otisci dečjih ruku! Tresući se od straha, čovek se priseti da je tačno u to vreme, godinu dana ranije voz naleteo na autobus koji se vraćao sa eskurzije
PRIZIVANJE DUHOVA

Dve naj drugarice dogovoriše se da se sretnu u kući jedne od njih. Srele su se i nisu znale šta da rade pa su prizivale duhove... Bio je mrak... Bile su same... Pokušavale su više puta ali se ništa nije dešavalo. Posle nekog vremena jednu od drugarica zaboli glava , a taman su planirale ići u diskoteku. Jedna je ostala ( Ona koju je bolela glava) , a druga je otišla. Na putu prema diskoteci setila se da je zaboravila novčanik. Vratila se. Videla je da joj drugarica spava, nije htela da upali svetlo. Uzela je novcanik i otišla. Kad je otishla u diskoteku , naravno , super se zabavila . Ali kad se vratila videla je policiju oko kuće. Ušla je u kuću i videla da je krvavim slovima na prozoru napisano ,,I bolje da nisi uključila svetlo,,. Ni sama ona nije znala kako je policija saznala za ovo pa ih je upitala , a odgovor je glasio: ,, Neko nas je nazvao , bio je zenski glas- kao tvoj , ustvari tvoj i mi smo doshli,, !!   Bila je glavna osumnjičena , ni sada nisu otkrili počinitelja...

30.07.2008.

Axm..

Axm.. I sXta josX da kazXem .. ADdujte me u friends listu.. ja tju vas uvek prihvatiti !! xDD    I dajte mi koment ... ;P

30.07.2008.

Lijepe crne oci

 Sjecam se da padala je kisa          

 Tog sumornog ljetnjeg dana          

Plakala sam jer on je otisao,          
A ja ostala sam sama.                   
                                                 
Nikada vise od tada        
Nisam vidjela te crne oci,              
A molila sam se za njih,                
I plakala svake noci.                       
                                                 
Od tada ne razumijem                  
Ni sebe, a ni druge,                      
Jer moje oci od tada                      
Pune su tuge.  
                


Za mene vrijeme je stalo,
  Jos padaju kise,
 On je pored mene,
A znam da ga vidjeti
  Necu vise..
       
 Proslo je od tada jedno ljeto,
 Moze proci jos pet...
   Proci ce mi ponovo
Bez njega dani i noci
 Ali ja nikada necu
      Prestati da volim
           Te lijepe crne oci...
                                            
29.07.2008.

Avril Lavigne =)

 

 

Avril Lavigne rođena je 1985. godine u Njujorku. Trenutno je jedna od najmlađih slavnih ličnosti u Americi. Ova (može se reći) tinejdžerka svoju slavu je stekla sa nekoliko hitova, opčinivši svet svojom neiscrpnom energijom i talentom.

Njeni poznanici govore da je pevala "uvek i svuda" - na ulici, u crkvi, u kući... Jedino "ozbiljno" iskustvo u pevanju imala je u crkvenom horu. Sve pesme na albumu pisala je sama, kao i muziku za njih. Album je spremala od svoje 16. godine, a izdat je kada je imala 17 godina pod nazivom "Let Go".

Dve pesme sa ovog albuma postale su svetski hitovi u veoma kratkom roku. Najpre je to bila pesma "Anything But Ordinary", da bi hit "Complicated" njen prvi album učinio najvećim u 2002. godini. Album je prodat u preko četiri miliona primeraka, što je više nego odlično za jedan prvenac.

Kao što su i svi oko nje verovali, jedva je dočekala turneju po Americi. Ona i njen "Skater-punk Band of Rocker Boys", grupa sastavljena uglavnom od njenih najboljih drugova, bili su dočekivani i ispraćani burom aplauza u svim državama Amerike.

Za razliku od koleginice Britni Spirs (Britney Spears), nije postala idol samo tinejdžerkama i tinejdžerima - njenu muziku slušaju i malo stariji obožavaoci. Iako živi u Njujorku, kako sama kaže, gotovo da nikada nije tamo, jer neprestano nekuda putuje.


Stariji postovi